Kako da aktiviraš pasivno znanje jezika?

Nekada ranije si učio/la određeni strani jezik, međutim, prošlo je već neko vreme kako ga ne koristiš i sada primećuješ kako je tvoj nivo znanja u fazi opadanja?

Jezik je živa materija, te ukoliko strani jezik ne koristimo i ne izlažemo mu se, vremenom krećemo da ga zaboravljamo. Srećom, postoje načini pomoću kojih možeš ponovo da aktiviraš svoja jezička znanja i veštine i vratiš se na svoj nivo. Što pre kreneš - to bolje.

Praktični saveti za obnovu znanja jezika

Učenje svakog jezika je bazirano na četiri veštine – čitanje, slušanje, pisanje i pričanje. Ove veštine mogu se podeliti u dve grupe:

1. Receptivne veštine: čitanje i slušanje
2. Produktivne veštine: pisanje i pričanje

Procesi ovih radnji se mogu dešavati na svesnom ili nesvesnom nivou. Kada govorimo o aktiviranju pasivnog znanja jezika, bitno je da svim veštinama baviš isključivo na svesnom nivou. Na taj način proces aktivacije znanja je potpuniji i uspešniji.

Slušanje

Obično u toku gledanja filma fokus usmerimo na radnju, dok je slušanje pasivno, uz čitanje prevoda što pomaže fokusu da ostane na sadržaju filma. U ovom slučaju slušanje u cilju obnavljanja jezika postoji samo na nesvesnom nivou, što nije naročito učinkovito.

Ako ti je cilj da aktiviraš znanje jezika, potrebno je više pažnje usmeriti na sam jezik i slušati svesno i procesno. Dakle, kada se potrudiš da obraćaš pažnju na vokabular, na izgovor određenih reči, na gramatičke konstrukcije u određenom kontekstu i sve to povezuješ sa prethodnim znanjima – tada je slušanje svesno.

Osim filmova, možeš da gledaš i slušaš dokumentarce, podcast materijale, audio knjige, intervjue ličnosti koje voliš i sve ostalo što ti je interesantno, a možeš da nađeš na internetu. Bitno je samo da se fokusiraš na govor i jezik.

Čitanje

Što se tiče veštine čitanja poenta nije u tome da se podvuče svaka reč koja je nepoznata. U ovom stadijumu važno je prisećati se reči koje si nekada znao/la. Svaki put kada primetiš takvu reč, imaćeš osećaj kao da je neko kliknuo na „refresh“ u tvojoj glavi.

Bitno je da ne opterećuješ sebe time da učiš nove reči. Važno je da fokus staviš na prepoznavanje svega onoga što si nekada aktivno koristio/la, a sad prepoznaješ. Na nove reči ne treba obraćati pažnju, jer sada si u procesu obnavljanja, a ne usvajanja novog znanja.

Što se tiče izbora materijala za čitanje – čitaj nešto što na teme koje su ti već poznate, i nešto što ti je zanimljivo – knjige, časopise i novinske članke na teme koje voliš i što ti ne predstavlja napor, već uživanje.

Pisanje

Veštinu pisanja možeš da aktiviraš u kombinaciji sa veštinom čitanja na sledeći način – nakon što pročitaš neku knjigu ili članak, napiši kakav je utisak na tebe ostavio taj tekst, koja je pouka koju si izvukao/la,  i generalno svoje utiske o pročitanom tekstu. Ovo je super način na koji možeš da odmah iskoristitiš znanja gramatike i vokabulara koja si osvežio/la čitanjem.

Pisanje dnevnika, zahvalnosti, ciljeva, to-do liste su takođe načini kroz koje možeš da vežbaš veštinu pisanja, dok uporedo obnavljaš vokabular i gramatiku kroz izražavanje u različitim kontekstima.

Pričanje

Kada je o ovoj veštini reč, možeš je aktivirati tako što ćeš prepričavati radnju filmova, serija ili bilo čega što gledaš. Ako imaš sa nekim da komentarišeš - super, ako ne, možeš to i sam/a da radiš.

Ono što je bitno je da se oslobađaš i puštaš reči da izlaze iz tebe. Nema veze ako pogrešiš ili se ne setiš konkretne reči koju želiš da iskoristiš. Ukoliko se ipak desi da zablokiraš, ono što je najbolje da uradiš u tom trenutku je da usporiš i postaviš sebi pitanje – Šta želim da kažem? Koja je poenta toga? Kako mogu to da izrazim? Možeš da zamisliš kako to treba da objasniš petogodišnjem detetu, koristeći najprostije moguće reči.

Kada učiš strani jezik, vrlo često može da se desi da se izgubiš u nekim komplikovanim rečeničnim strukturama, a to nije svrha komunikacije. Poenta jezika nije da kažeš savršeno gramatički formulisanu rečenicu, već da sagovorniku preneseš ono što želiš da mu poručiš.

U ovom slučaju, kada obnavljaš jezik, najvažnije je da što više pričaš i oslobađaš se, sve dok reči prosto ne poteku.

Imaj razumevanja i strpljenja

Dok sve ovo radiš, vrlo je važno da ne kritikuješ sebe tokom procesa, već da se sebi obraćaš sa puno podrške. Potapši sebe po ramenu svaki put kada prepoznaš neku reč, idiom ili gramatičku konstrukciju, i uputi sebi zaslužene reči hvale.

Takve situacije prepoznaćeš po onom „aha“ momentu, kada se lampica upali i sine ti kako se zapravo sećaš baš te reči od pre. Na taj način će polako početi da ti se vraćaju sećanja, ali i samopouzdanje, a vremenom ćeš primetiti i kako sa lakoćom opet krećeš da koristiš jezik. Srećno!